- Nemoj se bojati, ja ću ti pomoći. Da ti iskreno kažem, stoljećima već gledam kako se žene pate, rode u muci i bolovima, a kad se vrate kući, dolaze gosti i rodbina i čestitaju ocu. Odlučila sam da ću polovinu bolova prenijeti na oca.
Rečeno, učinjeno. Mahne vila čarobnim štapićem, izgovori magične riječi i nestane. Negdje oko ponoći dobi žena trudove, sestra pozove doktora i ona stvarno rodi sina uz pola manje bolova. Ujutro dođe njezin muž, umoran, iscrpljen, izmožden. Pita ga žena:
- Što se dogodilo? Loše izgledaš, da nisi bolestan?
- Ma nisam - odgovori muž - Sinoć sam pročitao tvoju poruku, prekasno je bilo da dođem pa sam večerao i zadrijemao. Nisam spavao ni jedan sat kad je susjed Marko počeo urlati kao da ga živog deru. Otrčao sam do njega i pitao ga što mu je. On je rekao da nema pojma, da ima užasne bolove. Tako sam dežurao uz njegov krevet do jutra i odvezao ga u bolnicu i evo me sad ovdje da vidim tebe i sina.